AKTIVNA INTELIGENCIJA kao sastavni deo INTELEKTUALNOG KAPITALA Izgradnja takmičarske prednosti na osnovu aktivne inteligencije Aktivna inteligencija, kao deo intelektualnog kapitala, sastoji se od: energije i kreativnosti jedne organizacije, uključujući znanje i umeće, poslovne tajne, informacije i podatke, plasmana robe i usluga na tržište i sposobnosti inovacije. Znanje i umeće Sve one specificnosti svakog zanata i industrije koje su karakteristične za datu industriju, i sve one finese koje se odnose na “misli globalno, radi lokalno”. Na primer: različitost industrija odnosi se, između ostalog na životni ciklus proizvoda (koliko je potrebno da se proizvod ili nova usluga osmisli, dizajnira, proizvede i plasira na tržiste, gde je u automobilskoj industriji to svedeno na jedno godinu dana za nove modele – i svake godine novi model, za tu godinu, je neka norma ove industrije. Međutim, u industriji mode to je, zna se: 4 puta godišnje! Novo za jesen i zimu, proleće i leto. Zamislite samo kakva je energija i organizacija potrebna da se ovo postigne. Još neke od specificnosti bi bili i prodajni kanali, ili načini komuniciranja sa javnošću. U nekim industriijama je ok. koristiti reklamu, u nekim bi to bilo totalno kontraporduktivno, pa se koristi promocija. Da bi izgradili prednost, poenta je u tome da što više naučimo i počnemo da eksperimentišemo i koristimo specifičnosti poslovanja drugih industrija, daće nam pregršt ideja koje smo možda prevideli. Postoji puno prostora za rast. Poslovne tajne Ovde se opet misli na finese, svaki zanat gledano spolja izgleda skoro kao magija, ali ako se nauči dobro od pravog majstora, tajne postanu otkrivene i one stvari koje izgledaju neverovatno komplikovano su u stvari jednostavne. Jeste li Vi mozda mislili na “onu” inteligenciju? Bojim se da je vrednost “one” inteligencije i njene upotrebe u biznisu preuveličana. U Kaliforniji CIA je skraćenica za Kulinarski institut amerike (Culinary Institute of America). Mala inspiracija za mlade ljude: poslovni ljudi su plaćeni mnogo više nego državni činovnici bilo kojih državnih agencija, čiji je značaj, ovde, jednostavno preuveličan izvan svake proporcije. Informacije i podaci Internet je izmišljen da služi kao alat da bi se što efikasnije došlo do informacija i podataka, i da bi se ovi što efikasnije komunicirali. Pretplata na neke sajtove kroz koje možete doći do industirjskih normi je neophodnost ako razmišljate o internacionalnom poslovanju. Veliki broj informacija je besplatan, a i one najskuplje su besplatne za akademske institucije, poslovne škole, čak i biblioteke. Neke od korisnih (nemojete se odmah pretplaćivati, velika količina informacija koje su vam potrebne je besplatna), su: www.hoovers,com , lexis – nexis (u zavisnosti od veličine vašeg biznisa i sektora kojim se bavite, najbolje “guglajte” (google) da bi našli prave stranice), yahoo! finance. Od zavisnosti šta vam je potrebno ići ćete na razlicite stranice datih sajtova, pa ne uključujem preciznu adresu. Samo malo vremena i sve je nadohvat ruke. Takođe za ozbiljna istraživanja tržišta i prodore na US tržiste, EU trziste, bliski istok, daleki istok, susedne zemlje, ovo je neophodno i jako efikasno. Ovde je vredno napomenuti još dve stvari, a to su efikasnost komuniciranja putem e-maila, gde vi koristite taj vid komunikacije u datim blokovima vremena, tako da imate veće blokove vremena neprekidnog rada. A druga stvar je da zahvaljujući ovim načinima komunikacije, kancelarije zadnjih 10-ak godina postaju bezpapirne. Nema potrebe za papirima i slaganjem istih papira u pet različitih fajlova, kada sve može pritiskom dugmeta da se ubaci u digitalne fajlove, na pet različitih mesta. Kod nas je uobičajena praksa da, u onom delu biznisa koji se ovde naziva “komercijala”, sede fakultetski obrazovani ljudi i 1/3 vremena provode u manuelnom poslu slaganja kojekakvih papira, umsesto da se bave onim delom prodaje koji donosi vrednost. Totalno neefikasno. Kapetani industrija, siđete li ponekad pod palubu da vidite šta se tamo dešava. Najgore što se veliki deo te neefikasnosti dešava po inerciji. Često niko ne oseća da ima moć ili odgovornost da stvari promeni. “Tako se radi”, a niko ne zna zašto. Zakon o elektronskom potpisu bi trebalo da prođe u skorijem vremenu, budite spremni. I još jedna molba, kada već investirate resurse u izgradnju internet sajtova – molim vas učinite ih prodajnim. Poenta je da se prodaje. Potrošite sav novac za sajt, a on ne radi!? Aktivna inteligencija – imamo li vremena da mislimo? Mislite da je razmišljanje skupo, uvek me iznenadi koliko je ono drugo (ne razmisljanj) skuplje. Plasman robe i usluga na tržište Ovo je oblast u kojoj je našim poslovnim ljudima, naciji i privredi najviše potrebna pomoć. I ja ovde ne mislim na pakovanje – mislim na međuljudske odnose. Ovde imamo nekoliko različitih stvari. Prvo naš način razmišljanja koji nam je ovde najveća prepreka, znate ono kako se kao nacija pomalo stidimo rada, da? Ovu promenu u načinu razmilsljanja moramo da pokrenemo mi – poslovni ljudi, nema ko drugi. Generacije ljudi su odrasle sa ugradjenom (nekom suludom) sramotom rada. Preciznije da prodajemo svoj rad. Čak veliki broj ljudi sa filosofskog fakulteta i umetničkih skola, glumci, pisci, slikari (različitih generacija) misle da je biznis po prirodi svog postojnja ne etičan. Ovo je totalno pogrešno, i uzrok je velikih nevolja koje imamo kao nacija. Čak se misli da ako je nešto komercijalno, po prirodi stvari nema vrednost. Ako se nešto dobro prodaje ne znači automatski da nema vrednost. Ovo je najneobičnije poglavlje koje sam ja ikada u svoj karijeri igde pokušavala da komuniciram. Opet ovde vidim veliku odgovornost poslovne zajednice: da promovišemo prave vrednosti. Svi mi poslovni ljudi volimo da uspemo i onaj osećaj adrenalina – kad kazemo: tooooo! Isto kao u sportu. To je skoro nemoguće ako se ljudi stide rada. Znate, kao da nam je neko u kolektivnom mozgu nacije zamenio ono što je vredno i korisno sa onim sto je bezvredno. Naravno veliki broj ljudi je istrajao i ja ponavljam: i odmah da predjemo na stvar: Oni sto kradu, i reketiraju nisu poslovni ljudi, nego lopovi i kriminalci. Idemo dalje. Plasman robe i usluga na tržiste i vođednje računa o mušterijama je marketing. Ljudi na našim prostorima znaju tajnu, možda smo je malo zaboravili, ali to je isti onaj osecaj kada na pijaci kupite jabuke, papriku ili krompiriće, placate, imate jednu ruku na kesi, isto kao i prodavac i samo pre nego sto trgovac na pijaci pusti kesu, ubaci vamu u nju jednu ekstra jabuku, onako za put. Danas je najčesće ta ekstra pažnja u vidu informacije ili znanja koje je potrebno za biznis, ali gest iza te pažnje je isti: Hvala Vam na Vasem biznisu. Takođe, ako nešto nije teško, ne znači da nije vredno. Ne moramo da se mučimo, da radimo teže, nego pametnije. Sposobnost inovacije Kapitalne investicije su one investicije koje se ulažu u biznis da bi stvarale ekstra vrednsost iznova, i iznova. Kod nas se nažalost infrastruktura poistovećuje sa kapitalnim investicijama. Kapitalne investicije (znači najveći deo novca) treba da idu u nauku, obrazovanje. To su stvari koje imaju najveci ROI (povracaj na investiciju), neuporedivo veci nego infrastruktura. Kada govorimo o infrastrukturi, ona podrazumeva i telekomunikacije, uključujući i bezžične komunikacije i internet. Primeri inovacija, specifično ovde bili bi investiranje u osposobljavanje već postojećih aerodroma da prenose voće u svezem stanju do internacionalnih destinacija. Jeftinije je nego da čekamo da se izgrade putevi, gubici od neostvarenih prihoda daleko nadmašuju investicije. Putevi su katastrofalni, tako da se malina od Arilja do Čačka, da ne govorimo do Beograda pretvori u sok. Inovacija bi bila u nacinu kolaboracije razlicitih industrija poljoprivreda, logistika, trgovina. Drugi primer bio bi bezžični pristup internetu na površini čitave zemlje. Jeftinije bi bilo za sve biznise. Imamo najskuplje telefonske cene na svetu, plus nisu dovoljno dobre, da ne pominjemo kakva bi to vitaminska inekcija bila za sve biznise koji žele da izvoze. Svo pregovaranje i komunikacija se danas rade tele konferencijski. Ova dva pasusa nisu inovacija, ovo su dve ideje. Da bi postale inovacije, treba da se postave u praksu, prodaju zainteresovanim klijentima, pa se vrate na doradu da bi bile jos uslužnije tržištu. Jos jedan observacija ovde je da u mom poslovnom iskustvu na tri kontinenta i mnogim zemljama (bile one u razvoju ili razvijene) prosperitet privrede se meri po spremnosti biznisa i potrosaca da trose! To je znak da su vremena dobra, da su ljudi samuvereni, samo napred investirajte. I to nigde ne predstavlja opasnost po privredu – - od inflacije?! Puno uspeha u radu!