I KAPITAL-ista ili RESTRUKTURIRANJE NACINA RAZMISLJANJA (ne boli, korisno je i nije znak slabosti!) Sta izvrsni menadzeri u Srbiji mogu i treba da urade da bi se konkurentno poziciornirali (sebe i kompanije koje vode) za poslovanje u ekonomiji i drustvu baziranim na znanju – i sta srednji menadzment moze da uradi da im pomogne u tome, a oni koji nemaju posao moraju da nauce da bi mogli da uskoce u tim? Ovo je samo jedan nacin da se formulisu pitanja koja cesto cujem u razlicitim sektorima i segmentima drustva ovde kod nas, koja idu ovako: Cemu treba da se okrenu ljudi ovde? Kako zaraditi pare? Kako plasirati robu na internacionalno trziste (ovo je pleonazam – danas je svako trziste: internacionalno). Kako dalje? Kako doci do strateskih partnera? Pitanja na koja veliki broj ljudi ovde, a ne zaboravimo i svuda u svetu trazi odgovor. Po prirodi svog posla, menadzeri su ljudi koji su placeni da donose odluke, naravo da milsle i donose odluke. Na osnovu cega mi donosimo odluke, na osnovu informcija sa kojima raspolazemo, komunikacije te informacij, a onda nase kreativnosti i inovacije da iskoristimo sve resurse sa kojima raspolazemo i usput motivisemo i inspirisemo svoj tim na nejefikasniji moguci nacin. Zongliramo svoje obaveze, preskacemo prepreke, susrecemo se sa svojim limitacijama i radujemo se kada ih prevazidjemo, i kao u svakom normalnom sportu saplicemo se, skacemo za loptom koju ne mozemo da dohvatimo i cesto nadjemo u prasini, i to je ok. sve dok se brzo uzdignemo i krenemo na novu lopticu. A sve to u sluzbi stvaranja vrednosti. Preciznije: stvaranja vrednosti za druge! Nemojte da skidate pogled sa loptice, a loptica je stvaranje vrednosti. Stvaranje vrednosti za sveti gral biznisa: njegovo kraljevsko visocanstvo krajnjeg kupca, nas tim (ljude koji rade za nas) i vlasnike (akcionare) biznisa. Jeste... u stvari, a gde je vrednost u vasem biznisu i sta stvara tu vrednost? Na koji nacin vas proizvod ili usluga pomazu vasim klijentima ili klijentima vasih klijenata. Poslovni i drustveni pejzaz u kojem se takmicimo je doba ekonomije koja se bazira na znanju, a radnici se zovu radnici znanja. Kao sto je u feudalizmu zemlja odredjivala polozaj i pruzala bogatstvo, u industirjskoj epohi su to bile fabrike i tone ovoga ili onoga, u ekonomij baziranoj na znanju to je – znanje. Prvo je dosla informatika i razumevanje vrednosti informacije u donosenju odluka, onda smo shvatili vaznost komunikacije te informacije (jel’ jesmo?) pa otuda i doba komunikacije i komunikacionih tehnologija. Danas su kreativnost i inovacija pokretaci privrede, bez obzira cime se bavili i sta proizvodili, proizvodnja (cak i ako je to proizvodnja ideja) ce biti 1/10 vaseg posla. Onaj deo poslovanja, tj. 9/10 posla koji dolazi pre i posle prozivodnje je kljuc konkurentnog pozicioniranja. Ekonomiju i prvredu baziranu na znanju ne moze da pokrene proizvodnja, jedina stvar koja moze da pokrene ekonomiju baziranu na znanju je znanje o savremenim nacinima poslovanja. Ogroman deficit u izvozu (industrija, poljoprivreda, usluge, znanje) postojace sve dok ne bude postojao slobodan protoka znanja (uvoz / izvoz) o savremenim nacinima poslovanja i poslovnih sistema. Pogotovu znacajne oblasti za nas ovde su pregovaranje (i u poslovanju i u diplomatiji), plasman robe i usluga (marketing), jos jedna od vaznih oblasti je sticanje finansijske nezavisnosti pojedinca i porodica. Strategija i stratesko razmisljanje takodje je oblast koja pruza jako puno prostora za rast i napredak – citavu oblast poslovanja. Intelektualni kapital danas predstavlja 90 – 95% vrednosti preduzeca, cak i onih koja se bave proizvodnjom. Znaci sav opipljiv kapital (nekretnine, fabricke hale, tehnika, pogoni, novac u banci, lageri, itd.) cini 5 – 10% vrednosti korporacija. Onaj neopipjivi, bestezinski kapital cini 90% vrednosti. Iz cega se ta vrednost kapitala sastoji? Cine ga brand, korporativna svojina i dobra volja, aktivna inteligencija, korporativna kultura, ljudi, korpotativna memorija, intelektualni proizvod. Otuda se i paradigma stvaranja vrednosti promenila, i nastavlja da se kontinuirano menja. Linearan nacin razmisljanja je zamenio lateralan nacin kreativnog razmisljanja i resavanja problema. Pokazalo se da su organizacije koje su najuspesnije, one organizacije koje kontinuirano uce i da su na neki nacin organske, ponasaju se kao zivi organizam. Ucenje uzima energiju ali je i daje – isto kao fitnes. Etika i estetika su nerazdvojivi deo savremenog poslovanja. Jel’ vidite gde ima prostora za rast? Pitate moze li ovo sve da funkcionise i ovde kod nas i kakva je relevantnost svega ovoga? Moje licno misljenje je da imamo mnogo vecu sansu za bolji i ispunjeniji zivot, ako sto pre pocnemo da se takmicimo na osnovu ovih gore navedenih stvari, radije nego na takmicenju i konkurentom pozicioniranju na osnovu jeftine radne snage i jeftinog proizvoda. Opet prostor za rast: sve sto je povezano sa znanjem i transferom znanja. Danas kada svi mozemo da proizvedmo i reprodukujemo sve, na manje vise isti nacin, (svi koristimo istu opremu i imamo pristup istim dobavljacima) okosnica takmicenja, tj. diferenciranja se preselila u neopipljivi deo nasih biznisa. U svemu od entuzijazma, pozitivne energije, uvidjajnosti, integritetu nasih ljudi, smislu za lepotu i harmoniju, efikasnosti poslovnog sistema, konceptima i svetu ideja... od toga zavisi hoce li ljudi poslovat sa nama, ne od jeftine radne snage i cena. Kao sto je rekao Arie P. De Geus, koji je vodio Shelll-ov tim za stratesko razmisljnje 39 godina: Sposobnost da ucimo brze od konkurencije mogla bi biti jedina odrziva konkurentna prednost. Opet prostor za rast, oni koji ovo znaju su lideri. Ne skidajte pogled sa loptice: stvaranje vrednosti – za druge!