PROIZVODNJA ZNANJA I IDEJA Gde su pare u tome? Ili, kako stvarati takmičarsku prednost (u tržisnom nastupu i prodaji) baziranu na znanju i ideji. Intelektualna svojina i dobra volja, kao oblast, uključuje u sebe i robne marke, patente, licence, trgovačko umeće, liste svojih mušterija, i strategije intelektualne svojine. Evo odmah na primeru da pokažemo kako funkcioniše i kako je to fantastičan alat za stvaranje vrednosti (dobiti) u tržisnom nastupu: 1999. Patent Portfolio IBM-a iznosio je $1 milijardu. Da bi dostigao ovaj nivo dobiti, IBM bi trebalo da proda $20 milijardi svojih manufakturnih proizvoda. Prednost znanja u odnosu na proizvodnju! Ovako, kroz prodaju patenta skoro sve je suva dobit (profit) – ključna stvar bez koje se ništa ne dešava je prodaja, znači džaba patenti ako ih neko ne prodaje. To je jedan od načina kako se znanje pretvori u proizvod, još je lepše to što sledeće godine možete da nastavljate da prodajete, bez dodatnih ulaganja. Prodate više, nadmaši se ova suma, dodaju se nova znanja predju se obe sume. Nadam se da ovaj mali primer ide u korist i ohrabruje ljude na ovim prostorima da smelije gledaju na vrednost znanja i prodaju znanja. Primer je za IBM i patente, ali isto tako može da bude i ovde kod nas. Evo uzmimo na primer Institut za voćarstvo i vinogradarstvo, ili bilo koju drugu oblast poslovanja i može da se odnosi na robne marke, licence. Kada je pre nekoliko godina direktor Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo, gostujući u Švajcarskoj video naše jabuke (razvijene ovde na Institutu u Čačku), bio je prijatno iznenađen, ali je naučio da su te jabuke Švajcarci kupili od Nemaca!? Naime mi smo licencu prodali (nekih 12-ak godina pre toga) Nemcima, ali smo zaboravili na to, ili nismo pratili sta se dešava na tržištu. E, to su gubici od neostvarenih prihoda. Puno, puno gubitaka od neostvarenih prihoda. Isto tako, kada bi Institut (radimo na tome) naučio da prodaje svoje znanje imao bi mnogu veću dobit, nego kroz prodaju sadnica i voća. Ovde imamo i ograoman izvozni potencijal, direktno prodaju znanja kroz patente ili licence, ili i kroz kolaboraciju sa prehrambreno-proizvođačkom industrijom robe široke potrošnje. Ljudi su fantastični, ugledni naučnici, ali nedostaje poslovno umeće. Uspešne korporacije ulažu i po 25% od godišnjeg prometa na istraživanje i razvoj (R&D). Licence su takođe pravo čudo u svetu biznisa, razvijete poslovni sistem ili proizvod, ili brand i ustupite ga (prodate) za 10 – 12 % na godišnjem nivou i imamo pasivan priliv kapitala. To je ono što se u biznisu zove: sladak novac. Veliki broj preduzeća i banaka funkcionise tako: bez dodatnih ulaganja imate profit od stvorenih sistema – znači ustupite svoje znanje i umeće i ime. Merkator na primer ima to kao opciju, (kompanije obično na svojim korporativnim sajtovima daju informacije ako su zainteresovane za takav vid saradnje, a ako nisu pitate). Korisno za sve – kolaboracija. Što pre naučimo da vrednujemo znanje, svoje i tudje – pre ćemo se uključiti u tokove savremenog poslovanja. Ovde je šansa i za veliki broj mladih ljudi, naime sa eksploozijom znanja u najveći komercionalni aset 21. veka – prodaja znanja i razvoj tehnologija doveo je i do velike migracije radnih mesta. Dešava se i kod nas! Sve veći broj radnih mesta se izvozi iz, naprimer Kalifornije, i mladi ljudi sede ovde u Beogradu ili Čačku i rade za kompanije u Los Andjelesu. Lepota telekomunikacije, sve se završi preko satelita (da ne kazem žica telefonskih). Jedan od nejvećih podstreha izvozu bilo bi smanjenje, astronomskih cena telefonskih usluga, koje su ovde kod nas neuporedivo veće nego na tržištima gde ne postoji monopol, iako se najveći deo komunikacije, bilo usmene ili pismene dešava preko kompjutera. Dobra volja se odnosi na odnose i poverenje koje naše mušterije imaju u nas i naše umeće da vodimo računa o njima. I ako kažemo da je marketinški plan onaj plan koji kaže kako ćemo da uradimo ono što naš poslovni plan kaže da ćemo da uradimo, nadam se da postaje opipljivo kako su ovo važne oblasti za tržisni nastup i pozicioniranje. Marketinška platforma danas je edu-marketing, i to u svim sektorima poslovanja i to ne samo kod nas. Odnosi se na to da skoro svi moramo (i to naši klijenti očekuju od nas) da edukujemo naše tržište. Na primer investiranje, kod nas jošuvek veliki broj ljudi ne zna dovoljno da bi mogao da koristi ovo kao alat u procesu stvaranja finansijske nezavisnosti – uloga brokera je da edukuje svoje tržište da bo ono brže zaživelo, ili u oblasti osiguranja: edu-marketing, konsalting: edu-marketing, poloprivreda: edu-marketing (poloprivrednici sve više očekuju pomoć u organizovanju posla). Konkurentno pozicioniranje moze biti i ne – takmičenje, tako što stvorimo tržišta na kojima se samo mi igramo.U svakom slučaju ovo nije moment da budemo obeshrabreni, ima jako puno posla na sve strane. I kada govorimo i koristimo termin Intelektualni kapital, dobro je imati na umu da se to odnosti na oblast poslovanja (oblast koja predstavlja 9/10 vrednosti kompanija), radije nego na nečiju pamet ili klikere – oblast sličnu proizvodnji, logistici, marketingu, računovodstvu, itdd. Oblasti koja ima i stotine zanimanja koja još uvek nisu zaživela kod nas. Evo kako to izgleda: Microsoftova trzisna vrednost (market capitalisation)je 2000 preko $ 423 milijarde prodaja u 2000, $ 23 milijarde (sav fizicki kapital) aseti $ 52 milijarde intelektualni kapital $ 348 milijardi Znači računovodstvena vrednost, pošto još uvek koristimo računovodstvo dizajnirano u 15 veku i za 15. vek, još uvek se dogovoramo kako da pokažemo ovu vrednost precizno, nije ni približna našoj pravoj vrednosti (u ovom slučaju), mi tu vrednost moramo da komuniciramo tržištu, javnosti i poslovnoj zajednici, jer se neće videti na završnim računima. Otuda su odnosi sa javnošću (PR) i korporativni odnosi (CR) alat za komunikaciju i tržišni nastup, a sve više kroz edukaciju (edu-marketing) i kolaboraciju.