AKTIVNA INTELIGENCIJA kao sastavni deo INTELEKTUALNOG KAPITALA Izgradnja takmičarske prednosti na osnovu aktivne inteligencije Aktivna inteligencija, kao deo intelektualnog kapitala, sastoji se od: energije i kreativnosti jedne organizacije, uključujući znanje i umeće, poslovne tajne, informacije i podatke, plasmana robe i usluga na tržište i sposobnosti inovacije. Znanje i umeće Sve one specificnosti svakog zanata i industrije koje su karakteristične za datu industriju, i sve one finese koje se odnose na “misli globalno, radi lokalno”. Na primer: različitost industrija odnosi se, između ostalog na životni ciklus proizvoda (koliko je potrebno da se proizvod ili nova usluga osmisli, dizajnira, proizvede i plasira na tržiste, gde je u automobilskoj industriji to svedeno na jedno godinu dana za nove modele – i svake godine novi model, za tu godinu, je neka norma ove industrije. Međutim, u industriji mode to je, zna se: 4 puta godišnje! Novo za jesen i zimu, proleće i leto. Zamislite samo kakva je energija i organizacija potrebna da se ovo postigne. Još neke od specificnosti bi bili i prodajni kanali, ili načini komuniciranja sa javnošću. U nekim industriijama je ok. koristiti reklamu, u nekim bi to bilo totalno kontraporduktivno, pa se koristi promocija. Da bi izgradili prednost, poenta je u tome da što više naučimo i počnemo da eksperimentišemo i koristimo specifičnosti poslovanja drugih industrija, daće nam pregršt ideja koje smo možda prevideli. Postoji puno prostora za rast. Poslovne tajne Ovde se opet misli na finese, svaki zanat gledano spolja izgleda skoro kao magija, ali ako se nauči dobro od pravog majstora, tajne postanu otkrivene i one stvari koje izgledaju neverovatno komplikovano su u stvari jednostavne. Jeste li Vi mozda mislili na “onu” inteligenciju? Bojim se da je vrednost “one” inteligencije i njene upotrebe u biznisu preuveličana. U Kaliforniji CIA je skraćenica za Kulinarski institut amerike (Culinary Institute of America). Mala inspiracija za mlade ljude: poslovni ljudi su plaćeni mnogo više nego državni činovnici bilo kojih državnih agencija, čiji je značaj, ovde, jednostavno preuveličan izvan svake proporcije. Informacije i podaci Internet je izmišljen da služi kao alat da bi se što efikasnije došlo do informacija i podataka, i da bi se ovi što efikasnije komunicirali. Pretplata na neke sajtove kroz koje možete doći do industirjskih normi je neophodnost ako razmišljate o internacionalnom poslovanju. Veliki broj informacija je besplatan, a i one najskuplje su besplatne za akademske institucije, poslovne škole, čak i biblioteke. Neke od korisnih (nemojete se odmah pretplaćivati, velika količina informacija koje su vam potrebne je besplatna), su: www.hoovers,com , lexis – nexis (u zavisnosti od veličine vašeg biznisa i sektora kojim se bavite, najbolje “guglajte” (google) da bi našli prave stranice), yahoo! finance. Od zavisnosti šta vam je potrebno ići ćete na razlicite stranice datih sajtova, pa ne uključujem preciznu adresu. Samo malo vremena i sve je nadohvat ruke. Takođe za ozbiljna istraživanja tržišta i prodore na US tržiste, EU trziste, bliski istok, daleki istok, susedne zemlje, ovo je neophodno i jako efikasno. Ovde je vredno napomenuti još dve stvari, a to su efikasnost komuniciranja putem e-maila, gde vi koristite taj vid komunikacije u datim blokovima vremena, tako da imate veće blokove vremena neprekidnog rada. A druga stvar je da zahvaljujući ovim načinima komunikacije, kancelarije zadnjih 10-ak godina postaju bezpapirne. Nema potrebe za papirima i slaganjem istih papira u pet različitih fajlova, kada sve može pritiskom dugmeta da se ubaci u digitalne fajlove, na pet različitih mesta. Kod nas je uobičajena praksa da, u onom delu biznisa koji se ovde naziva “komercijala”, sede fakultetski obrazovani ljudi i 1/3 vremena provode u manuelnom poslu slaganja kojekakvih papira, umsesto da se bave onim delom prodaje koji donosi vrednost. Totalno neefikasno. Kapetani industrija, siđete li ponekad pod palubu da vidite šta se tamo dešava. Najgore što se veliki deo te neefikasnosti dešava po inerciji. Često niko ne oseća da ima moć ili odgovornost da stvari promeni. “Tako se radi”, a niko ne zna zašto. Zakon o elektronskom potpisu bi trebalo da prođe u skorijem vremenu, budite spremni. I još jedna molba, kada već investirate resurse u izgradnju internet sajtova – molim vas učinite ih prodajnim. Poenta je da se prodaje. Potrošite sav novac za sajt, a on ne radi!? Aktivna inteligencija – imamo li vremena da mislimo? Mislite da je razmišljanje skupo, uvek me iznenadi koliko je ono drugo (ne razmisljanj) skuplje. Plasman robe i usluga na tržište Ovo je oblast u kojoj je našim poslovnim ljudima, naciji i privredi najviše potrebna pomoć. I ja ovde ne mislim na pakovanje – mislim na međuljudske odnose. Ovde imamo nekoliko različitih stvari. Prvo naš način razmišljanja koji nam je ovde najveća prepreka, znate ono kako se kao nacija pomalo stidimo rada, da? Ovu promenu u načinu razmilsljanja moramo da pokrenemo mi – poslovni ljudi, nema ko drugi. Generacije ljudi su odrasle sa ugradjenom (nekom suludom) sramotom rada. Preciznije da prodajemo svoj rad. Čak veliki broj ljudi sa filosofskog fakulteta i umetničkih skola, glumci, pisci, slikari (različitih generacija) misle da je biznis po prirodi svog postojnja ne etičan. Ovo je totalno pogrešno, i uzrok je velikih nevolja koje imamo kao nacija. Čak se misli da ako je nešto komercijalno, po prirodi stvari nema vrednost. Ako se nešto dobro prodaje ne znači automatski da nema vrednost. Ovo je najneobičnije poglavlje koje sam ja ikada u svoj karijeri igde pokušavala da komuniciram. Opet ovde vidim veliku odgovornost poslovne zajednice: da promovišemo prave vrednosti. Svi mi poslovni ljudi volimo da uspemo i onaj osećaj adrenalina – kad kazemo: tooooo! Isto kao u sportu. To je skoro nemoguće ako se ljudi stide rada. Znate, kao da nam je neko u kolektivnom mozgu nacije zamenio ono što je vredno i korisno sa onim sto je bezvredno. Naravno veliki broj ljudi je istrajao i ja ponavljam: i odmah da predjemo na stvar: Oni sto kradu, i reketiraju nisu poslovni ljudi, nego lopovi i kriminalci. Idemo dalje. Plasman robe i usluga na tržiste i vođednje računa o mušterijama je marketing. Ljudi na našim prostorima znaju tajnu, možda smo je malo zaboravili, ali to je isti onaj osecaj kada na pijaci kupite jabuke, papriku ili krompiriće, placate, imate jednu ruku na kesi, isto kao i prodavac i samo pre nego sto trgovac na pijaci pusti kesu, ubaci vamu u nju jednu ekstra jabuku, onako za put. Danas je najčesće ta ekstra pažnja u vidu informacije ili znanja koje je potrebno za biznis, ali gest iza te pažnje je isti: Hvala Vam na Vasem biznisu. Takođe, ako nešto nije teško, ne znači da nije vredno. Ne moramo da se mučimo, da radimo teže, nego pametnije. Sposobnost inovacije Kapitalne investicije su one investicije koje se ulažu u biznis da bi stvarale ekstra vrednsost iznova, i iznova. Kod nas se nažalost infrastruktura poistovećuje sa kapitalnim investicijama. Kapitalne investicije (znači najveći deo novca) treba da idu u nauku, obrazovanje. To su stvari koje imaju najveci ROI (povracaj na investiciju), neuporedivo veci nego infrastruktura. Kada govorimo o infrastrukturi, ona podrazumeva i telekomunikacije, uključujući i bezžične komunikacije i internet. Primeri inovacija, specifično ovde bili bi investiranje u osposobljavanje već postojećih aerodroma da prenose voće u svezem stanju do internacionalnih destinacija. Jeftinije je nego da čekamo da se izgrade putevi, gubici od neostvarenih prihoda daleko nadmašuju investicije. Putevi su katastrofalni, tako da se malina od Arilja do Čačka, da ne govorimo do Beograda pretvori u sok. Inovacija bi bila u nacinu kolaboracije razlicitih industrija poljoprivreda, logistika, trgovina. Drugi primer bio bi bezžični pristup internetu na površini čitave zemlje. Jeftinije bi bilo za sve biznise. Imamo najskuplje telefonske cene na svetu, plus nisu dovoljno dobre, da ne pominjemo kakva bi to vitaminska inekcija bila za sve biznise koji žele da izvoze. Svo pregovaranje i komunikacija se danas rade tele konferencijski. Ova dva pasusa nisu inovacija, ovo su dve ideje. Da bi postale inovacije, treba da se postave u praksu, prodaju zainteresovanim klijentima, pa se vrate na doradu da bi bile jos uslužnije tržištu. Jos jedan observacija ovde je da u mom poslovnom iskustvu na tri kontinenta i mnogim zemljama (bile one u razvoju ili razvijene) prosperitet privrede se meri po spremnosti biznisa i potrosaca da trose! To je znak da su vremena dobra, da su ljudi samuvereni, samo napred investirajte. I to nigde ne predstavlja opasnost po privredu – - od inflacije?! Puno uspeha u radu!

PROIZVODNJA ZNANJA I IDEJA Gde su pare u tome? Ili, kako stvarati takmičarsku prednost (u tržisnom nastupu i prodaji) baziranu na znanju i ideji. Intelektualna svojina i dobra volja, kao oblast, uključuje u sebe i robne marke, patente, licence, trgovačko umeće, liste svojih mušterija, i strategije intelektualne svojine. Evo odmah na primeru da pokažemo kako funkcioniše i kako je to fantastičan alat za stvaranje vrednosti (dobiti) u tržisnom nastupu: 1999. Patent Portfolio IBM-a iznosio je $1 milijardu. Da bi dostigao ovaj nivo dobiti, IBM bi trebalo da proda $20 milijardi svojih manufakturnih proizvoda. Prednost znanja u odnosu na proizvodnju! Ovako, kroz prodaju patenta skoro sve je suva dobit (profit) – ključna stvar bez koje se ništa ne dešava je prodaja, znači džaba patenti ako ih neko ne prodaje. To je jedan od načina kako se znanje pretvori u proizvod, još je lepše to što sledeće godine možete da nastavljate da prodajete, bez dodatnih ulaganja. Prodate više, nadmaši se ova suma, dodaju se nova znanja predju se obe sume. Nadam se da ovaj mali primer ide u korist i ohrabruje ljude na ovim prostorima da smelije gledaju na vrednost znanja i prodaju znanja. Primer je za IBM i patente, ali isto tako može da bude i ovde kod nas. Evo uzmimo na primer Institut za voćarstvo i vinogradarstvo, ili bilo koju drugu oblast poslovanja i može da se odnosi na robne marke, licence. Kada je pre nekoliko godina direktor Instituta za voćarstvo i vinogradarstvo, gostujući u Švajcarskoj video naše jabuke (razvijene ovde na Institutu u Čačku), bio je prijatno iznenađen, ali je naučio da su te jabuke Švajcarci kupili od Nemaca!? Naime mi smo licencu prodali (nekih 12-ak godina pre toga) Nemcima, ali smo zaboravili na to, ili nismo pratili sta se dešava na tržištu. E, to su gubici od neostvarenih prihoda. Puno, puno gubitaka od neostvarenih prihoda. Isto tako, kada bi Institut (radimo na tome) naučio da prodaje svoje znanje imao bi mnogu veću dobit, nego kroz prodaju sadnica i voća. Ovde imamo i ograoman izvozni potencijal, direktno prodaju znanja kroz patente ili licence, ili i kroz kolaboraciju sa prehrambreno-proizvođačkom industrijom robe široke potrošnje. Ljudi su fantastični, ugledni naučnici, ali nedostaje poslovno umeće. Uspešne korporacije ulažu i po 25% od godišnjeg prometa na istraživanje i razvoj (R&D). Licence su takođe pravo čudo u svetu biznisa, razvijete poslovni sistem ili proizvod, ili brand i ustupite ga (prodate) za 10 – 12 % na godišnjem nivou i imamo pasivan priliv kapitala. To je ono što se u biznisu zove: sladak novac. Veliki broj preduzeća i banaka funkcionise tako: bez dodatnih ulaganja imate profit od stvorenih sistema – znači ustupite svoje znanje i umeće i ime. Merkator na primer ima to kao opciju, (kompanije obično na svojim korporativnim sajtovima daju informacije ako su zainteresovane za takav vid saradnje, a ako nisu pitate). Korisno za sve – kolaboracija. Što pre naučimo da vrednujemo znanje, svoje i tudje – pre ćemo se uključiti u tokove savremenog poslovanja. Ovde je šansa i za veliki broj mladih ljudi, naime sa eksploozijom znanja u najveći komercionalni aset 21. veka – prodaja znanja i razvoj tehnologija doveo je i do velike migracije radnih mesta. Dešava se i kod nas! Sve veći broj radnih mesta se izvozi iz, naprimer Kalifornije, i mladi ljudi sede ovde u Beogradu ili Čačku i rade za kompanije u Los Andjelesu. Lepota telekomunikacije, sve se završi preko satelita (da ne kazem žica telefonskih). Jedan od nejvećih podstreha izvozu bilo bi smanjenje, astronomskih cena telefonskih usluga, koje su ovde kod nas neuporedivo veće nego na tržištima gde ne postoji monopol, iako se najveći deo komunikacije, bilo usmene ili pismene dešava preko kompjutera. Dobra volja se odnosi na odnose i poverenje koje naše mušterije imaju u nas i naše umeće da vodimo računa o njima. I ako kažemo da je marketinški plan onaj plan koji kaže kako ćemo da uradimo ono što naš poslovni plan kaže da ćemo da uradimo, nadam se da postaje opipljivo kako su ovo važne oblasti za tržisni nastup i pozicioniranje. Marketinška platforma danas je edu-marketing, i to u svim sektorima poslovanja i to ne samo kod nas. Odnosi se na to da skoro svi moramo (i to naši klijenti očekuju od nas) da edukujemo naše tržište. Na primer investiranje, kod nas jošuvek veliki broj ljudi ne zna dovoljno da bi mogao da koristi ovo kao alat u procesu stvaranja finansijske nezavisnosti – uloga brokera je da edukuje svoje tržište da bo ono brže zaživelo, ili u oblasti osiguranja: edu-marketing, konsalting: edu-marketing, poloprivreda: edu-marketing (poloprivrednici sve više očekuju pomoć u organizovanju posla). Konkurentno pozicioniranje moze biti i ne – takmičenje, tako što stvorimo tržišta na kojima se samo mi igramo.U svakom slučaju ovo nije moment da budemo obeshrabreni, ima jako puno posla na sve strane. I kada govorimo i koristimo termin Intelektualni kapital, dobro je imati na umu da se to odnosti na oblast poslovanja (oblast koja predstavlja 9/10 vrednosti kompanija), radije nego na nečiju pamet ili klikere – oblast sličnu proizvodnji, logistici, marketingu, računovodstvu, itdd. Oblasti koja ima i stotine zanimanja koja još uvek nisu zaživela kod nas. Evo kako to izgleda: Microsoftova trzisna vrednost (market capitalisation)je 2000 preko $ 423 milijarde prodaja u 2000, $ 23 milijarde (sav fizicki kapital) aseti $ 52 milijarde intelektualni kapital $ 348 milijardi Znači računovodstvena vrednost, pošto još uvek koristimo računovodstvo dizajnirano u 15 veku i za 15. vek, još uvek se dogovoramo kako da pokažemo ovu vrednost precizno, nije ni približna našoj pravoj vrednosti (u ovom slučaju), mi tu vrednost moramo da komuniciramo tržištu, javnosti i poslovnoj zajednici, jer se neće videti na završnim računima. Otuda su odnosi sa javnošću (PR) i korporativni odnosi (CR) alat za komunikaciju i tržišni nastup, a sve više kroz edukaciju (edu-marketing) i kolaboraciju.

DEMISTIFIKACIJA VREDNOSTI BRANDA Ili kako je to moguce da internacionalni brand DIVAC vredi vise nego kombinovana vrednost internacionalnih brandova: WAC, Hypo Alpe Adria banke, Novosti i Srbija. Da, dobro ste procitali, a u ocima najvaznijeg elementa trzista – potrosaca – to je tako. Ne samo za nasu poslovnu zajednicu, vec i drustvo u celini imamo sjajan primer lepote stvaranja vrednosti branda. Iako sam u ovom poslu vec dve decenije, iznova me ozari brilijantnost i nepogresivost sistema stvaranja brand vrednosti. A ona se sastoji u sledecem: a ovde vam nisu potrebni ni MBA, ni 20 godina internacionalnog iskustva da bi procenili vrednost internacionalnog branda, kao sto su nam svima, ovih dana, pokazali mali akcionari Novosti, kada su odlucili da svoj kapital, koji su stvarali citavog zivota radije prodaju (cak i ako je za manje pare, sto nisam sigurna da jeste) Vladi Divcu nego bilo kome drugom. Hej, ovo je slobodno trziste! Secate se predhodnog clanka o tome gde lezi konkurentnost (diferencijacija) korporacija – u neopipljivim delovima biznisa. Perfektan primer! Da li je iko iznenadjen kada ljudi ono sto su stvarali citavog zivota radije uloze u zajednicki biznis koji u njihovim ocima ima vecu REPUTACIJU (citaj integritet). Ako ste iznenadjeni moram vas razocarati, tako je u celom svetu. Svuda u celom svetu reputacija je najvredniji (vecina ljudi kazu i jedini stvarni) aset koji posedujete bez obzira u kom ste biznisu i cime se bavili. Ovde cesto cujem totalno drugaciju poruku: kao svuda u svetu su $$$ na prvom mestu, bez obzira kako zaradjeni (NON-NON!) i odmah se setim Miltonovog Paradise Lost, Paradise Found. Sile tame bi da verujete u to. Situacija stvarno postaje vesela, pratite me molim vas, da pokazem sta mislim: sve veci broj preduzeca na nasim prostorima ce uskoro biti u soku sa cinjenicom da ce vecina mladih, obrazovanih i talentovaih ljudi imati istu stvar na umu, tj. REPUTACIJU kada bude birali za koga ce da rade, kome ce prodati svoj rad. Sa cijom reputacijom cete asocirati svoju karijeru je jako vazno zivotno pitanje za svakog profesionalca koji ima sta je potrebno da bi uspeo. Sigurna sam da svi vi koji ste trazili prave saradnike i ljude da rade za vas znate samo kako ih je tesko naci, iako imamo ovoliko nezaposlenih. Pocelo je pocelo: sve veci broj ljudi ce na reketiranje reci: Ne hvala, meni i mojoj karijeri to nije potrebno! Uprkos svemu i svima nama Srbija ne zaustavljivo ide napred. Drustvena odgovornost je vazna u ekonomiji baziranoj na znanju. Piter Draker je voleo za sebe da kaze da je drustveni ekolog. Nemojte misliti da je odliv mozgova opasan, nije – desava se regularno kompanijama kada se radnicima znanja ucini da kompanije, bez obzira koliko uspesne u tom trenutku, posrnu u oblasti sistema vrednosti i smisla poslovanja. Ako se znanje i odlije, moze se i nazad preliti, kada se stvori prilika. Znaci odliv mozgova nije opasan – opasno je atrofiranje mozgova! Jedna od prvih stvari koju svi mi u biznisu brand dizajna i menadzmenta branda (identiteta) naucimo je da: nema foliranja. Danasnji potrosaci su izuzetno sofisticirani i bilo kakav pokusaj foliranja je toliko providan i samo bi oslabio vrednost branda. Evo primera: Kada porastem zelim da budem (BMW) Jugo. Znate o cemu mislim? Znaci bez obzira da li je to Londonska, Njujork ili Tokio berza, IPO (Initial Public Offering - izlazak na berzu) DIVAC kompanije bi nadmasilo sve kombinovane vrednosti ovih ostalih brandova ukljucujuci i malu zemlju ciji je profit na godisnjem nivou, kako da kazem ovo – mali (uz duzno postovanje) u poredjenu sa velikim brojem biznisa. Ovo je velika blamaza i najveci rizik za ovu vladu (usudjujem se da kazem veci rizik nego stvarna politicka pitanja – ovo je u stvari pitanje identiteta, daje mnogo precizniji odgovor na pitanje: ko smo, nego to gde su nam granice... u stvari to i jesu prave granice), ako se vlada oklizne na ovome, stavice tranzicije u Srbiji 20 godina unazad. Neverovatna brzina kojom je sudstvo reagovalo, pokazuje samo kako sudstvo moze da reaguje kada hoce. Pazljivo. Standardi su vazni. Jednostavno i ne dvosmisleno: ljudi koji su pogresili treba da snose posledice, a to sigurno nisu mali akcionari. Idemo dalje, sada kada shvatamo da nam je za biznis potreban brand (identitet), ovo je sledeci korak: Ljudi koji ce to da sprovedu u delo. Koja su to znanja, koje vestine, koje psiholoske osobine koje su potrebne za stvaranje branda. Menadzment je primenjena nauka i ljudi koji se bave menadzmentom su neophodni, i ja ovde ne mislim na teoriju, niti na ekonomiju, vec na poslovanje. Kada vidite ovaj prikaz, setite se ko su ljudi koji sede u vecini upravnih odbora. Ovo napominjem cisto kao profesonalac (cak bez ikakvih moralnih konotacija), da pokazem onima koji se dvoume ili misle da su “njihovi” kandidati korisniji (vecina tih ljudi nema kapacitet da radi ono sto im je uloga, tj. uloga clanova ili predsednika upravnih odbora); svim stejkholderima (interesnim grupama) je u interesu da posao obavljaju, ne samo najkompetentniji, vec oni koji to mogu najuspesnije da obavljaju bez obzira na partijsku pripadnost. Kao u profesionalnom sportu – i u profesionalnom biznisu, profesionalci daju sve od sebe i uklope se u tim za koji igraju, i koji ih placa dok su u tom timu. Kada, po potrebi promene tim, ponasaju se na isti nacin, profesionalno – ne dodaju loptu igracima sa kojim su bili u bivsim timovima. Jel’ mozete da zamislite igraca Lejkersa kako dodaje loptu Sac. Kingsima? Uloga clanova upravnih odbora je strategijsko razmisljanje i odredjivanje strategije kompanije ili institucije za koju rade. Vecina nas koji smo proveli neko vreme ili jos uvek radimo internacionalno smo iznenadjeni da i u upravnim odborima, relativno uspesnih kompanija, kod nas sede radije teoreticari nego ljudi iz prakse – to precizno i odredjuje onu rec relativno. Ali kontinuirano ucenje nije opcija, ono je preduslov za sve. Jednostavno pogledajte malo na sajtovima kompanija koje vas zanimaju ko su clanovi njihovih upravnih odbora. Sve je na dohvat ruke, to su informacije koje vasi saradnici mogu da vam snime sa interneta za manje od sat vremena. Pomoci ce vam u odredjivanju koga da pozovete u svoje upravne odbore. U biznisu, kao i u sportu, profesionalizam je onaj deo koji se ne vidi. To je rad poput onoga na treningu mnogo vise, nego onoga za kratko vreme dok ste na terenu za vreme utakmice. Lepota trzista i poslovanja je u tome sto ima sposobnost da ispravlja krive Drine!

I KAPITAL-ista ili RESTRUKTURIRANJE NACINA RAZMISLJANJA (ne boli, korisno je i nije znak slabosti!) Sta izvrsni menadzeri u Srbiji mogu i treba da urade da bi se konkurentno poziciornirali (sebe i kompanije koje vode) za poslovanje u ekonomiji i drustvu baziranim na znanju – i sta srednji menadzment moze da uradi da im pomogne u tome, a oni koji nemaju posao moraju da nauce da bi mogli da uskoce u tim? Ovo je samo jedan nacin da se formulisu pitanja koja cesto cujem u razlicitim sektorima i segmentima drustva ovde kod nas, koja idu ovako: Cemu treba da se okrenu ljudi ovde? Kako zaraditi pare? Kako plasirati robu na internacionalno trziste (ovo je pleonazam – danas je svako trziste: internacionalno). Kako dalje? Kako doci do strateskih partnera? Pitanja na koja veliki broj ljudi ovde, a ne zaboravimo i svuda u svetu trazi odgovor. Po prirodi svog posla, menadzeri su ljudi koji su placeni da donose odluke, naravo da milsle i donose odluke. Na osnovu cega mi donosimo odluke, na osnovu informcija sa kojima raspolazemo, komunikacije te informacij, a onda nase kreativnosti i inovacije da iskoristimo sve resurse sa kojima raspolazemo i usput motivisemo i inspirisemo svoj tim na nejefikasniji moguci nacin. Zongliramo svoje obaveze, preskacemo prepreke, susrecemo se sa svojim limitacijama i radujemo se kada ih prevazidjemo, i kao u svakom normalnom sportu saplicemo se, skacemo za loptom koju ne mozemo da dohvatimo i cesto nadjemo u prasini, i to je ok. sve dok se brzo uzdignemo i krenemo na novu lopticu. A sve to u sluzbi stvaranja vrednosti. Preciznije: stvaranja vrednosti za druge! Nemojte da skidate pogled sa loptice, a loptica je stvaranje vrednosti. Stvaranje vrednosti za sveti gral biznisa: njegovo kraljevsko visocanstvo krajnjeg kupca, nas tim (ljude koji rade za nas) i vlasnike (akcionare) biznisa. Jeste... u stvari, a gde je vrednost u vasem biznisu i sta stvara tu vrednost? Na koji nacin vas proizvod ili usluga pomazu vasim klijentima ili klijentima vasih klijenata. Poslovni i drustveni pejzaz u kojem se takmicimo je doba ekonomije koja se bazira na znanju, a radnici se zovu radnici znanja. Kao sto je u feudalizmu zemlja odredjivala polozaj i pruzala bogatstvo, u industirjskoj epohi su to bile fabrike i tone ovoga ili onoga, u ekonomij baziranoj na znanju to je – znanje. Prvo je dosla informatika i razumevanje vrednosti informacije u donosenju odluka, onda smo shvatili vaznost komunikacije te informacije (jel’ jesmo?) pa otuda i doba komunikacije i komunikacionih tehnologija. Danas su kreativnost i inovacija pokretaci privrede, bez obzira cime se bavili i sta proizvodili, proizvodnja (cak i ako je to proizvodnja ideja) ce biti 1/10 vaseg posla. Onaj deo poslovanja, tj. 9/10 posla koji dolazi pre i posle prozivodnje je kljuc konkurentnog pozicioniranja. Ekonomiju i prvredu baziranu na znanju ne moze da pokrene proizvodnja, jedina stvar koja moze da pokrene ekonomiju baziranu na znanju je znanje o savremenim nacinima poslovanja. Ogroman deficit u izvozu (industrija, poljoprivreda, usluge, znanje) postojace sve dok ne bude postojao slobodan protoka znanja (uvoz / izvoz) o savremenim nacinima poslovanja i poslovnih sistema. Pogotovu znacajne oblasti za nas ovde su pregovaranje (i u poslovanju i u diplomatiji), plasman robe i usluga (marketing), jos jedna od vaznih oblasti je sticanje finansijske nezavisnosti pojedinca i porodica. Strategija i stratesko razmisljanje takodje je oblast koja pruza jako puno prostora za rast i napredak – citavu oblast poslovanja. Intelektualni kapital danas predstavlja 90 – 95% vrednosti preduzeca, cak i onih koja se bave proizvodnjom. Znaci sav opipljiv kapital (nekretnine, fabricke hale, tehnika, pogoni, novac u banci, lageri, itd.) cini 5 – 10% vrednosti korporacija. Onaj neopipjivi, bestezinski kapital cini 90% vrednosti. Iz cega se ta vrednost kapitala sastoji? Cine ga brand, korporativna svojina i dobra volja, aktivna inteligencija, korporativna kultura, ljudi, korpotativna memorija, intelektualni proizvod. Otuda se i paradigma stvaranja vrednosti promenila, i nastavlja da se kontinuirano menja. Linearan nacin razmisljanja je zamenio lateralan nacin kreativnog razmisljanja i resavanja problema. Pokazalo se da su organizacije koje su najuspesnije, one organizacije koje kontinuirano uce i da su na neki nacin organske, ponasaju se kao zivi organizam. Ucenje uzima energiju ali je i daje – isto kao fitnes. Etika i estetika su nerazdvojivi deo savremenog poslovanja. Jel’ vidite gde ima prostora za rast? Pitate moze li ovo sve da funkcionise i ovde kod nas i kakva je relevantnost svega ovoga? Moje licno misljenje je da imamo mnogo vecu sansu za bolji i ispunjeniji zivot, ako sto pre pocnemo da se takmicimo na osnovu ovih gore navedenih stvari, radije nego na takmicenju i konkurentom pozicioniranju na osnovu jeftine radne snage i jeftinog proizvoda. Opet prostor za rast: sve sto je povezano sa znanjem i transferom znanja. Danas kada svi mozemo da proizvedmo i reprodukujemo sve, na manje vise isti nacin, (svi koristimo istu opremu i imamo pristup istim dobavljacima) okosnica takmicenja, tj. diferenciranja se preselila u neopipljivi deo nasih biznisa. U svemu od entuzijazma, pozitivne energije, uvidjajnosti, integritetu nasih ljudi, smislu za lepotu i harmoniju, efikasnosti poslovnog sistema, konceptima i svetu ideja... od toga zavisi hoce li ljudi poslovat sa nama, ne od jeftine radne snage i cena. Kao sto je rekao Arie P. De Geus, koji je vodio Shelll-ov tim za stratesko razmisljnje 39 godina: Sposobnost da ucimo brze od konkurencije mogla bi biti jedina odrziva konkurentna prednost. Opet prostor za rast, oni koji ovo znaju su lideri. Ne skidajte pogled sa loptice: stvaranje vrednosti – za druge!